Saveti za klimatizaciju prostorija kada su spoljne temperature vrlo visoke

Kada počne period tropskih, napornih letnjih vrućina, svako će pre izabrati da uključi klima uređaj, nego mesecima da trpi visoke temperature. Poslednjih godina se značajno povećao broj klimatizovanih prostorija, kako u stanovima, tako i u poslovnim prostorima, a sve to u cilju obezbeđivanja prijatnijih životnih i radnih uslova. Međutim, zdravstveni radnici apeluju da se klima uređaji koriste pravilno i sa merom. Veoma često se postavlja to pitanje da li su klima uređaji bezbedni po zdravlje ljudi, a tačan odgovor je da apsolutno jesu, ali samo ukoliko poštujemo pravila za njihovo korišćenje.

Za vreme letnjih vrućina, termoregulacija u našim telima jeste poremećena, a obilno znojenje i subjektivni osećaj toplote osetno otežavaju normalno funkcionisanje, i u tom smislu, klima uređaj neverovatno pomaže. Međutim, ekstremno rashlađivanje svim sredstvima i po svaku cenu može da donese više štete nego koristi, upozoravaju lekari, a to se posebno odnosi na neadekvatno i neumereno korišćenje klima uređaja.

Ukoliko se klima uređaji ne koriste kako treba, to može izazvati brojne zdravstevene probleme, ali i značajno pogoršati efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno utiče i na osobe koje već imaju probleme sa sinusima. Kod dece, prevelika hladnoća u stanu može dovesti do upale uha, a posle direktnog izlaganja klima uređaju nisu retki ukočenost i bolovi u vratu.

Hladni talas vazduha ne sme biti usmeren na telo

Prilikom postavljanja klime je veoma važno voditi računa da ne bude na mestu sa koga duva pravo u onoga ko sedi u sobi, jer, u tom slučaju, može da izazove glavobolju ili facijalnu paralizu, a sa vazduhom koji izlazi iz klima uređaja, istovremeno izlazi i sva prašina i nečistoća koja se u uređaju nakupila tokom vremena.

Takođe, dok boravimo u klimatizovanoj prostoriji treba voditi računa da hladni talas vazduha nije usmeren direktno na telo, već indirektno postavljen. Na ove negativne temperaturne uticaje, kao i na širenje eventualnih respiratornih virusa iz prljavih klima uređaja burnije reaguju najosetljivije grupe stanovništva – stari, ljudi koji pate od respiratornih bolesti, deca i trudnice.

Takođe je dokazano da dugotrajno izlaganje hladnoći negativno utiče na ljudski metabolizam – smanjenje prometa materija u mišićima, jer je cirkulacija usporenija tako da se i sve druge aktivnosti u mišićima, krvnim sudovima i nervima odvijaju znatno sporije. Zato uvek treba imati na umu da je, za normalno funkcionisanje, našim mišićima potrebna toplota, a ukoliko nje nema, mišići smanjuju svoje funkcionisanje kako bi sačuvali toplotu. Usled nepravilnog korišćenja klima uređaja javlja se ovaj efekat i tada može doći i do ukočenosti mišića lica, ukočenosti i bolova u vratu koji nastaju zbog blokade mišića posle izlaganja hladnoći. Ukoliko dođe do ovakve blokade mišića, lekari preporučuju uzimanje magnezijuma i vitamina B grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mišića.

Temperaturna razlika

Tokom izuzetno toplih dana svi pokušavamo da se zaštitimo ili sklonimo od vrućine često ne birajući sredstva. Međutim, tokom takvih dana je važno imati na umu da prelaze iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba praviti naglo i ta temperaturna razlika nikako ne treba da bude velika.

Zbog ovog razloga se u letnjim mesecima javljaju prehlade, kijavice, akutno zapaljenja grla, ždrela i bronhija, što je potpuno logično, jer ako se sa skoro četrdeset stepeni spoljašnje temperature uđe u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbežna, jer naše telo ne može u kratkom vremenu da se adaptira na tako naglu i drastičnu promenu temperature i tada dolazi do jedne vrste šoka za organizam koji negativno utiče na zdravlje.

Kako bismo sprečili ove zdravstvene tegobe, lekari preporučuju da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od sedam do deset stepeni. Na primer, ukoliko spoljna temperatura iznosi 35 stepeni, klima uređaj treba podesiti da radi na 27-28 stepeni, jer tu temperaturnu razliku ljudski organizam može dobro podneti. Takođe se savetuje da, prilikom izlaska iz rashlađene prostorije na spoljnu temperaturu, nekoliko minuta provedemo u prostoriji koja se ne rashlađuje kako bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.

Kako bismo sačuvali zdravlje, ali istovremeno i prijatno proveli letnje vrućine najvažnije je pronaći balans i podesiti da temperatura u prostoriji bude optimalna za naš organizam. Za osobe koje miruju optimalna temperatura vazduha je 26,5 stepeni Celzijusovih dok se za umereno aktivne osobe preporučuju temperature od 24 do 24,5 Celzijusa. Zato je veoma važno da varijacije i nagle promene temperature budu svedene na što manju meru.